Naučimo da se ljutimo

Upozorenje! Ovaj tekst nije za roditelje koji se uvek kontrolišu,  nikada ne naljute na svoju decu ili ne daj  Bože na njih povise ton!

Ako se niste u gornjem opisu prepoznali, ako postoje razne situacije u kome se jako ljutite na svoje dete, ako gubite kontrolu, počinjete da vičete, ne možete sami sebe da podnesete zbog toga, a na kraju ste najviše ljuti na samog sebe, dok vas naravno izjeda griža savesti zbog sopstvene reakcije, možda baš ovde pronađete  čarobnu formulu da se ubuduće sve manje ljutite.

Kao neko ko je sve ovo mnogo puta iskusio presrećna sam što sa vama mogu da podelim saznanja koja sam primenila u odnosu sa svojom decom.  

U tekstu ćete naći preporuku za knjigu i recept kako da zapravo izbegnemo   i sprečimo sopstvenu ljutnju.

U svojoj knjizi „Naučite da se ljutite“, autorka Nevena Lovrinčević, po zanimanju klinički psiholog, objašnjava nam kako zapravo dolazi do toga da se ljutimo na svoju decu.

Ljutnja nastaje kada su prisutna dva faktora – stres i misli okidači.  Ukoliko smo mi roditelji  iscrpljeni, napeti, neraspoloženi, opterećeni obavezama što porodičnim što poslovnim, ispunjavamo prvi preduslov, tačnije pod stresom smo. A ako  takvom stanju u nekoj od neprijatnih i neželjenih situacija u kojoj dete plače, urla, bacaka se, udara nas i slično dodamo i misli okidače tipa:

“On to meni namerno radi”,

“Bezobrazan je”,

“Razmažen je” i slično, definitivno ćemo pobesneti na dete.

Potrebno je  da ove misli okidače zamenimo realnim sagledavanjem okolnosti i mislima koje nam pomažu da uvidimo zašto se zapravo  dete ponaša tako. Kako bismo dobili uvid u to šta je uzrok neželjenog i neprihvatljivog ponašanje deteta moramo prvo razmotriti  da li su neke od sledećih potreba deteta ugrožene:

• glad
• žeđ
• san
• odmor
• fizička aktivnost
• pažnja
• maženje (zagrljaji, poljupci)
• jasna pravila
• bezbednost
• pohvala
• stimulacija
• pomoć u aktivnosti
• pomoć u smirivanju pred spavanje
• odvlačenje pažnje

Zato je važno  da misli okidače zamenimo realnim sagledavanjem okolnosti i misli okidače zamenimo mislima koje nam pomažu da uvidimo zašto se zapravo  dete ponaša tako:

„Umoran je”,

„Spava mu se”,

„Gladan je”,

„Želi moju pažnju“ i sl.

Kada prepoznamo koje potrebe stoje iza detetovog ponašanja, uzmemo u obzir okolnosti, uzrast i temperament deteta „oduzeli smo pogonsko gorivo koje pokreće našu ljutnju“.

Za sve one koji zaista žele dobro da porade na tome kako reaguju u datim okolnostima  kao i kako da upravljaju ljutnjom, autorka nam u knjizi preporučuje i prikazuje kako da vodimo tri različita  „dnevnika ljutnje” koji nam pomažu da sagledamo okolnosti odnosno situacije u kojima se ljutimo,  kako bismo ljutnju umanjili i njome što bolje upravljali.

Pored toga ona nam ukazuje na to šta sve možemo preduzeti kako bismo umanjili nivo stresa kome smo izloženi:

• prihvatimo nesavršenosti, jer savršenstvo ne postoji, a za roditeljstvo je potreban opušteniji pristup i uživanje u svemu što ono sa sobom nosi;
• naučimo da kažemo NE, potrebu da uvek druge usrećimo i ispunjimo njihove želje i očekivanja, potrebno je zemeniti osluškivanjam sopstvenih potreba i bavljenje njijma;
• definišemo svoj okidač za stres, koje tačno okolnosti znaju da nas izbace iz takta i pokušaj da se one spreče;
• napravimo liste prioriteta, kada dobijemo decu važnije je da smo odmorni i naspavani, od toga da hvatamo prašinu u letu i naj taj način se dodatno iscrpljujemo;
• komuniciramo sa nama važnim osobama, potrebno je s vremena na vreme požaliti se nekome ko je u sličnoj situaciji, gde ćemo naići na razumevanje i dobiti i poneki dobar savet ili ideju, ali nas takođe upozorava da izbegavamo razgovore sa onim roditeljima koji se predstavljaju u savršenom svetlu jer su takvi neiskreni, a pored njih se osetimo još gore i frustriranije nego pre razgovara sa njima;
• tražimo pomoć, od porodice, prijatelja ukoliko smo prenapeti i iscrpljeni od nespavanja i mnoštva obaveza;
• ustanemo 15 minuta ranije, kako bismo došli k sebi i dan počeli u miru i tišini;
• odvojimo vreme za sebe, minimum dvadesetak minuta dnevno kako bismo se bavili onim aktivnostima koje nam prijaju i u kojima uživamo, jer je najvažnije da budemo u skladu i miru sa samim sobom;
• naučimo neke od tehnika relaksacije.

 Da rezimiramo: kada uklonimo ova dva faktora, izbegavamo i umanjimo nivo stresa kojem smo svakodnevno izloženi, i zamenimo misli okidače realnijim sagledavanjem situacije, uklonili smo faktore koji izazivaju našu ljutnju.