Tehnike učenja engleskog

Engleski za najmlađe (za decu uzrasta od 4 do 7 godina)

Ucenje engleskog za decu

Po čemu smo drugačiji od drugih škola stranih jezika?

U nastavu sam pored petnaestogodišnjeg iskustva u radu sa decom, integrisala poznavanje Neurolingvističkog programiranja (NLP) i Montesori pedagogije.

  • Individualni pristup:

U radu sa decom najpre imam u vidu da je svako dete posebno i jedinstveno i da  stiče znanje i veštine svojim tempom i na različite načine. Neka deca uče najviše vizuelno, neka slušajući (auditivno), a neka kroz pokret (kinestetički). Jedino poređenje znanja koje pravim je poređenje trenutnog znanja deteta sa njegovim prethodnim znanjem, na taj način pratim njihov individualni napredak i na tom putu ih svesrdno podržavam.

  • Učimo pevajući pesmice:

Slušajući i učeći pesmice na stranom jeziku, u veseloj i razdraganoj atmosferi, igramo se novim zvucima i uživamo u ritmu, a  upravo pesmice i rime pomažu deci da pamte nove reči i rečenične strukture, pomažu im u izgovoru, izražavanju i rečeničnom ritmu. Igrajući se na ovaj način deca sa lakoćom usvajaju engleski jezik.

  • Učimo jezik kroz igru:

Praveći nešto od plastelina, kartona, papira i raznih drugih materijala učimo matematiku (oblike), razvijamo sitnu motoriku (fizički razvoj), umetnost (tekstura, oblik, dezen, boja) dok istovremeno slušamo i koristimo jezik kako bi opisali oblike, boju, teksturu, materijal. Interakcija koju imamo tokom raznih aktivnosti pomaže da se znanje jezika i komunikacija razvijaju u samom kontekstu, čineći tako jezik koji učimo lakšim za pamćenje i autentičnijim, a usvajanje jezika se na taj način postiže spontano.

  • Učimo motivisani:

Kako bi motivacija dece bila na najvišem nivou trudim se da saznam šta je to što decu koja su u istoj grupi interesuje i okupira njihovu pažnju, da bismo svoje aktivnosti bazirali na njihovim zajedničkim interesovanjima, motivisali ih i pomogli im da uče. Upravo iz tog razloga pre početka rada sa decom najpre sa roditeljima razgovaram ili sprovodim anketu o interesovanjima i afinitetima deteta, šta je to što ga interesuje, kao i o nekim posebnim karakteristikama koje roditelj smatra relevantnim. Isto tako, roditeljima dajem povratnu informaciju kada primetim na koji način njihovo dete najlakše uči.

  • Udžbenici i programi koje koristimo:

U nastavi koristim pažljivo odabrane udžbenike vodećih izdavačkih kuća koje daju najbolje rezultate u učenju (Oxford, Cambridge, Pearson), a prilagođeni su svim uzrastima.

Igraju se i uce engleski

Šta je NLP?

Neurolingvističko programiranje je umetnost i nauka lične izvrsnosti. Ova metodologija je nastala pre 40-ak godina  izučavanjem ponašanja izuzetno uspešnih ljudi (u početku samo psihoterapeuta), a razvila se u metodologiju koja se bavi modelovanjem ponašanja i razmišljanja ljudi izvrsnih na najrazličitijim poljima, razotkrivajući kako uspešni ljudi razmišljaju, kako se ponašaju, šta govore i osećaju ostvarujući pritom neverovatne rezultate.

NLP se između ostalog bavi razvojem ličnosti, ličnih i profesionalnih potencijala, komunikacionih veština i tehnika, unapređenjem međuljudskih odnosa.

Zahvaljujući znanju i veštinama koje su stekli izučavanjem     NLP-a veliki broj uspešnih ljudi širom sveta i kod nas ostvaruje sjajne rezultate kako na privatnom tako i na poslovnom planu. Čest komentar već uspešnih poslovnih ljudi koji krenu da proučavaju NLP je: „Eh, da sam ovo znao ranije!“ ili „Kamo sreće da su nas ovome učili u školi!”

   Kako deca i tinejdžeri reaguju na NLP?

Kada svojim đacima prenosim neke NLP uvide koje sam stekla edukacijom, nikada mi ne postavljaju  čuveno pitanje: „Šta će ovo nama u životu?” koje oni često i sa pravom postavljaju učiteljima, nastavnicima, profesorima u  21. veku kada im je čitav univerzum informacija na dohvat ruke i serviran u roku od par sekundi. Naprotiv, oni pomno prate ono što im govorim, učestvuju potpuno oduševljeni korisnošću i upotrebnom vrednošću onoga što im NLP alati i tehnike pružaju.

Zašto koristim NLP pristup u nastavi i učenju engleskog jezika?

NLP nam pruža uvid i u to kako jezik utiče na naše ražmišljanje, raspoloženje i ponašanje (otud reč lingvističko u pomalo rogobatnom nazivu). Ova metodologija, između ostalog, bavi se proučavanjem naših reprezentativnih sistema – načina na koji mi percipiramo svet preko pet čula – vida (vizuelni), dodira (kinestetički), sluha (auditivni), ukusa (gustativni), mirisa (olfaktivni). Svaki pojedinac koristi jedan od prva tri sistema kao dominantan reprezentativni sistem – neko najviše vizuelan, neko auditivni, a neko kinestetički (kroz pokret, osećaj, senzacije).

Upravo ovakav pristup mi pomaže da kod svakog deteta opazim dominantni reprezentativni sistem kako bih im u samoj nastavi što lakše pristupila i olakšala proces sticanja znanja.

Važno je da otkrijemo koji je reprezentativni sistem našeg deteta dominantan. Ovo su neki od karakteristika i pokazatelja:

Deca „vizuelci“ kojima je najrazvijeniji vizuelni sistem imaju potrebu da posmatraju slike, postere, kartice, pažljivo zagledaju ilustracije u knjigama, znaju gde se tačno nalazi nešto u knjizi, važne su im boje. Kada razmišljaju u slikama njihove oči kreću se ka gore, često govore dosta brzo, ponekad sami sebi uskaču u reč,  a ton im je visok.

Deca  „kinestetičari“ ne vole da sede mirno, uzvrpolje se, uživaju u pokretu, to su deca koja moraju što češće biti fizički angažovana tokom nastave. Uživaju u Montesori aktivnostima, jer one zahtevaju pokret ali razvijaju i strpljenje i staloženost što deci pomaže pri učenju. Ova deca su sporija u davanju odgovora, potrebno je da im damo vremena za razmišljanje. Važno je da im kažemo rečenicu “Uzmi vremena koliko ti je potrebno”, a nakon toga nas mogu prijatno iznenaditi fenomenalnim odgovorom ili idejom. Često baš ova deca mogu u školi na nastavnike ostaviti pogrešan utisak, jer su sporiji od vizuelaca!!! Kada pokušavaju da stvore osećaj, pokreti očiju  im se kreću na dole, a ton glasa je najčešće dubok, govor spor i sa pauzama.

Deca „auditivci“ rođena su za učenje jezika i sa savršenom lakoćom upijaju jezik, obožavaju da uče pesmice, rime, brzalice, uživaju u ritmu muzike. Njihove rečenice zvuče harmonično i nikako ne vole kada ih neko prekine u govoru, jer će u tom slučaju krenuti da pričaju sve ispočetka. Kada razmišljaju u zvucima oči im se kreću u stranu, glas im je bogat i često zvonak.

Mi roditelji često imamo potrebu da deci nešto približimo preko našeg reprezentativnog sistema, a moguće je da ga  naša deca zapravo uopšte ne koriste, što često ne vodi pozitivnim rezultatima, a frustrira kako nas, tako i našu decu.

Da bismo deci olakšali sam proces učenja izuzetno je važno da prepoznamo koji reprezentativni sistem našeg deteta je dominantan, a kako bismo to otkrili potrebno je da  obratimo pažnju na gore navedene elemente. Kada otkrijemo način na koji naše dete uči, pomoći ćemo mu da brže i lakše savlada gradivo.

Ukoliko je dete auditivac lakše će naučiti pesmicu slušajući i ponavljajući je, vizuelac će je memorisati kroz mapu koju sam osmisli i ilustruje, a kinestetičar će imati potrebu da se kreće tokom recitovanja ili čak da osmisli neki pokret koji mu pomaže.

Zašto baziramo nastavu na osnovu Montesori pedagogije?

U nastavi engleskog jezika sa najmlađima koristim Montesori pristup i materijale. Većina ovih materijala su prirodni jer oni drugačije iritiraju nervne završetke aktivirajući sinapse u mozgu koji pomažu deci pri razvoju mišića, kontroli pokreta i sitne tj. grafomotorike što je zapravo prirodna priprema za pisanje. Radeći i igrajući se takvim materijalima kroz ovaj pristup, osim grafomotorike, dete razvija pažnju, strpljenje, koncentraciju. Nakon ovih uvodnih vežbi deca sa lakoćom uče da pišu najpre pisana, a nešto kasnije štampana slova. Phonics metoda koju koristimo u ovom procesu se prirodno nadovezuje na aktivnosti bazirane na Montesori pedagogiji. Motivacija dece je na najvišem nivou kada su angažovana, kada je pred njima izazov, a aktivnost ima smisla za njih. Tada najbolje i najbrže uče, a Montesori pristup nam upravo to i omogućava.

Zašto je važno da deca što ranije počnu sa učenjem stranog jezika?

  • Mala deca ne razmišljaju o jeziku, jezik je za njih sredstvo komunikacije, njima nije važno da li zvuče smešno, nisu na taj način inhibirana (za razliku od starije dece i odraslih koji su često suzdržani, u grču i strahu da će pogrešiti i zvučati smešno). Fascinirani su jezikom, ne plaše se da se njime igraju, ona se samo zabavljaju.
  • Brojna istraživanja i iskustvo u radu pokazali su da je vokabular koje dete koristi sa šest godina zapravo nastao pod uticajem vokabulara kojem je dete bilo izloženo godinu dana ranije. Ovo važi kako prilikom učenja maternjeg tako i stranih jezika.

 

  • Cilj i misija mi je da učenje jezika protiče u podržavajućoj, pozitivnoj i razdraganoj atmosferi, da moji đaci sa časova ponesu ljubav prema jeziku i što više aktivnog znanja, kao i entuzijazam za dalje učenje i upotrebu jezika van učionice.

Omiljeni moto u radu sa decom mi je: “Ako dete ne može da uči na način na koji mi predajemo, trebalo bi da predajemo na način na koji ono uči.” Ignacio Estrada

About the author

Teacher

Teacher

Ja sam Marija Huber, profesor engleskog jezika i književnosti, NLP Business Practitioner i sertifikovani Montesori vaspitač.

Add Comment

Click here to post a comment

Najnoviji komentari